Уз појам "најављене опкладе на рулету" иде поглед на таблу. Табла рулета делује као табела бројева, а заправо је попис опклада са унапред познатом исплатом за сваку. Сваки број, ивица и угао носе другу опкладу, а жетон на граници два броја није грешка него посебна опклада. Ко прочита распоред унапред, зна шта улаже и колико сме да очекује.
Правила у казину одређују доњи и горњи улог по пољу и за окретај. Недозвољене опкладе не постоје у виду забрањених бројева, али крупије не прихвата жетон након објаве да су опкладе затворене, ни улог изнад границе стола. Границе стоје на табли стола. Жетони се постављају прецизно на поље или ивицу, јер положај улога одређује опкладу. Ако није јасно шта играч жели, крупије проверава пре окретаја. Како се поставља опклада на рулету и какве врсте опклада постоје, пише поред табле за рулет.
Најављене опкладе не постављају се на таблу него се изговарају крупијеу. Најчешће су суседи нуле, трећина цилиндра и сирочад, а оне покривају делове точка, а не табле. Опклада на суседе обухвата одабрани број и два броја лево и десно од њега, укупно пет жетона. Суседи нуле покривају седамнаест бројева. Најављене опкладе постоје на француском и европском рулету, а понекад их поједини казино на електронским столовима уопште не нуди.
Положај жетона одређује опкладу, па када није јасно шта је играч хтео, крупије пита пре окретаја, а не после.
Корнер покрива четири броја који се додирују у углу и плаћа осам према један, исто на сваком европском столу.
Није грешка него посебна опклада: свако поље, ивица и угао табле значе другу опкладу са унапред познатом исплатом.
Унутрашње стоје на самим бројевима и плаћају много а ретко, док спољне, попут боје, туцета и колоне, покривају велик део точка и плаћају мало.
Не мења: свака исплата је нешто мања од фер исплате, а та разлика остаје предност куће на сваком пољу табле.